ћир lat eng
 
 
 
   О Мерним јединицама > Правила  
ПРАВИЛА УПОТРЕБЕ И ПИСАЊА МЕРНИХ ЈЕДИНИЦА И ФИЗИЧКИХ ВЕЛИЧИНА
Ознаке мерних јединица пишу се иза нумеричких вредности у изразима за величину, остављајући размак између нумеричке вредности и ознаке мерне јединице. Размак се не оставља испред јединица за угао у равни (степен, минута и секунда), које се пишу као експонент.
У нови ред се не сме пренети само ознака мерне јединице.
Ознаке мерних јединица могу се употребити и у заглављима табела, и ако не следе нумеричку вредност.
Ознаке мерних јединица, по правилу, пишу се малим усправним словима латинице и словом грчке азбуке, али ако је ознака јединице изведена из личног имена, прво слово пише се великим словом.
Називи мерних јединица пишу се малим почетним словом (осим на почетку реченице) чак и за јединице које су добиле назив по презименима чувених светских научника.
Називи мерних јединица могу се писати и ћирилицом или било којим другим писмом којим је писан остали део текста.
Ознаке мерних јединица пишу се без тачке на крају, изузев при нормалној интерпункцији, тј. на крају реченице.
Ознаке мерних јединица не мењају се у множини ни по падежима.
Називи мерних јединица подлежу правилима језика - имају и множину и падежну промену.
Назив предметка SI и назив мерне јединице пишу се заједно као једна реч.
Ознака предметка SI и ознака мерне јединице пишу се заједно.
Производ две мерне јединице обележава се тачком као симболом множења. Тачка се може изоставити кад је ознака мерне јединице таква да не може настати забуна.
Када једна од двеју помножених јединица има ознаку која је иста као и ознака неког предметка, мора се употребити размак, правилан редослед (јединица која има исту ознаку као и неки предметак пише се на крају), или још боље, тачка као симбол множења.
Ако се мерна јединица образује међусобним дељењем двеју мерних јединица, као симбол дељења може се употребити хоризонтална црта (-) или коса црта (/), али само једанпут, или изложилац с негативним знаком. Иза косе црте у истом реду не сме да се употреби знак множења или дељења, осим кад се поставе заграде да би се избегла двосмисленост.
Уз ознаку мерне јединице не дају се посебне ознаке у циљу додатног податка о природи величине или о мерењу које се разматра. На пример: ако израз треба да значи да је дужина алуминијумске шипке 30 cm:
то се правилно пише lAl = 30 cm, а погрешно је l = 30 cmAI
Опсег вредности, више вредности, мере и толеранције пишу се према следећим примерима:
Правилно: Погрешно:
25 °C ± 5 °C или (25 ± 5) °C 25 ± 5 °C
2 kg, 3 kg и 4 kg 2, 3 и 4 kg
80 mm · 25 mm · 50 mm 80x25x50 mm
20 kg до 30 kg 20 - 30 kg
  Избегавати: 20 kg - 30 kg
Ознаке величина су, по правилу, слова латинског или грчког алфабета, која понекад могу имати индекс. Ове ознаке се пишу курзивом (коса слова, "италик"), без обзира на тип слова употребљен у остатку текста. Иза ознаке величине не ставља се тачка, изузев при нормалној интерпункцији, тј. на крају реченице.
Индекс који представља ознаку величине пише се курзивом. Сви остали индекси пишу се усправним словима, односно бројевима.
Примери: подужна електрична отпорност (Rl), минимална електрична отпорност (Rmin), запремина прве посуде (V1).