ПРАВИЛА УПОТРЕБЕ И ПИСАЊА
МЕРНИХ ЈЕДИНИЦА И ФИЗИЧКИХ
ВЕЛИЧИНА |
 |
Ознаке
мерних јединица пишу се иза
нумеричких вредности у изразима за
величину, остављајући размак између
нумеричке вредности и ознаке мерне
јединице. Размак се не оставља
испред јединица за угао у равни
(степен, минута и секунда), које се
пишу као експонент. |
У нови
ред се не сме пренети само ознака
мерне јединице. |
Ознаке
мерних јединица могу се употребити и
у заглављима табела, и ако не следе
нумеричку вредност. |
Ознаке
мерних јединица, по правилу, пишу се
малим усправним словима латинице и
словом грчке азбуке, али ако је
ознака јединице изведена из личног
имена, прво слово пише се великим
словом. |
Називи
мерних јединица пишу се малим
почетним словом (осим на почетку
реченице) чак и за јединице које су
добиле назив по презименима чувених
светских научника. |
Називи
мерних јединица могу се писати и
ћирилицом или било којим другим
писмом којим је писан остали део
текста. |
Ознаке
мерних јединица пишу се без тачке на
крају, изузев при нормалној
интерпункцији, тј. на крају
реченице. |
Ознаке
мерних јединица не мењају се у
множини ни по падежима. |
Називи
мерних јединица подлежу правилима
језика - имају и множину и падежну
промену. |
Назив
предметка SI и назив мерне јединице
пишу се заједно као једна реч. |
Ознака
предметка SI и ознака мерне јединице
пишу се заједно. |
Производ две мерне јединице
обележава се тачком као симболом
множења. Тачка се може изоставити
кад је ознака мерне јединице таква
да не може настати забуна. |
Када
једна од двеју помножених јединица
има ознаку која је иста као и ознака
неког предметка, мора се употребити
размак, правилан редослед (јединица
која има исту ознаку као и неки
предметак пише се на крају), или још
боље, тачка као симбол множења. |
Ако се
мерна јединица образује међусобним
дељењем двеју мерних јединица, као
симбол дељења може се употребити
хоризонтална црта (-) или коса црта
(/), али само једанпут, или
изложилац с негативним знаком. Иза
косе црте у истом реду не сме да се
употреби знак множења или дељења,
осим кад се поставе заграде да би се
избегла двосмисленост. |
Уз
ознаку мерне јединице не дају се
посебне ознаке у циљу додатног
податка о природи величине или о
мерењу које се разматра. На пример:
ако израз треба да значи да је
дужина алуминијумске шипке 30 cm: |
то се
правилно пише lAl
= 30 cm, а погрешно је l = 30
cmAI |
Опсег
вредности, више вредности, мере и
толеранције пишу се према следећим
примерима: |
Правилно: |
Погрешно: |
25 °C ± 5
°C или (25 ± 5) °C |
25 ± 5 °C |
2 kg, 3
kg и 4 kg |
2, 3 и 4
kg |
80 mm
·
25 mm · 50 mm |
80x25x50
mm |
20 kg до
30 kg |
20 - 30
kg |
|
Избегавати: 20 kg - 30 kg |
|
Ознаке
величина су, по правилу, слова
латинског или грчког алфабета, која
понекад могу имати индекс. Ове
ознаке се пишу курзивом (коса слова,
"италик"), без обзира на тип слова
употребљен у остатку текста. Иза
ознаке величине не ставља се тачка,
изузев при нормалној интерпункцији,
тј. на крају реченице. |
Индекс
који представља ознаку величине пише
се курзивом. Сви остали индекси пишу
се усправним словима, односно
бројевима. |
Примери: подужна електрична
отпорност (Rl),
минимална електрична отпорност (Rmin),
запремина прве посуде (V1). |
|