Историјски преглед
Уређење промета предмета од драгоцених метала у Србији почиње крајем деветнаестог века.
Одредбе о финоћи и контроли израђевина од злата и сребра уносиле су се, према приликама тадашњег времена, најпре у разне наредбе, декрете и друге регулативе стручних удружења, а касније су регулисане законодавним путем, односно посебним законом.
Први Закон о контролисању чистоће злата и сребра донео је Милан први Обреновић, краљ Србије 17. јуна 1882.године. Тада је прописано да:
"Злато и сребро у полугама, шипкама, сатовима, посуђу, накиту, жицама, и од њих израђеним стварима, као што су китке, ресе, ширити, гајтани итд., једном речи све златне и сребрне ствари стављају се под контролу државну, коју ће вршити среске финансијске управе као контролна надлештва."
Такође су одређене:
- чистоће за злато : 18 карата или 750/1000 и 14 карата или 583/1000;
- чистоће за сребро: 800/1000 и 750/1000;
- дозвољене толеранције чистоће: за злато 3/1000, а за сребро 5/1000;
- начин обележавања (знак произвођача, знак чистоће, знак контролног надлештва, знак за увезене предмете);
- обавеза произвођача и продаваца да пре почетка рада доставе контролној власти своју адресу;
- право контролора на надзор;
- казне за не поштовање закона.
На основу наведеног закона, те 1882. године, појавили су се и први српски жигови. Постојала су по два велика и два мала жига за израђевине од злата и сребра, а према законом прописаним финоћама, као и по један за увезене предмете од злата и сребра. Ови жигови користили су се у периоду од 1882. до 1919. године.
Надлежност Министарства финансија за послове контроле мера и израђевина од злата и сребра преноси се 1883. год. на Министарство народне привреде Краљевине Србије, у чијој надлежности остаје до 1919. год.Уредбом о организацији Министарства Трговине и Индустрије Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (²Службене новине², бр.4/1919), у Одељењу за унутрашњу трговину, основан је Одсек за мере и испитивање драгоцених метала, који је управљао Службом контроле мера и драгоцених метала. Овом уредбом надлежност је пренета са Министарства финансија на Министарство Трговине и Индустрије. У периоду од 1919 до 1933. означавале су се великим и малим жиговима две финоће за злато и три финоће за сребро, као и по две финоће за инострано злато и сребро.
Служба контроле мера и драгоцених метала реорганизована је 1928. год. у Средишну управу за мере и драгоцене метале са седиштем у Београду. Управа је установљена под Министарством Трговине и Индустрије, а као подручни органи Средишне управе за мере и драгоцене метале, установљене су Контроле мера и драгоцених метала. Број надлештва, њихова седишта, уређење, одређивао је Министар Трговине и Индустрије. Ове 1928. године, 16. маја, Краљ Александар доноси Закон о контролисању чистоће израђевина од злата , сребра и платине. Може се рећи да овај закон објективно представља основ и суштину свих касније донетих закона.